ANcom Blog » PHP

Koliko košta izrada web sajta?

ancom — Fri, 05 Oct 2012 19:12:15 +0000

Neretko dobijam zahteve za izradu web sajta koji izgledaju otprilike ovako:

Hoću vrhunski web sajt, da bude jedinstven i da svako ko ga otvori bude oduševljen
Hoću da budem prvi na Google-u kad neko upiše ovih 150 ključnih reči, jer i Pera je otvorio firmu, i to posle mene, a sada izlazi pre mene na Google-u
Hoću jeftin web sajt, jer, nisam ja od juče, znam ja da je tebi to 3 klika
E, da – hoću da mogu sam da uređujem web sajt – ono, da pišem vesti, dodajem slike, menjam stavke u meniju, možda boje i dizajn kad mi dosadi…
I nemam spremne tekstove – ti mi to napiši. Slike možeš da uzmeš sa Google-a…
I molim te, jasno je da mi je to hitno. Za dva dana plasiram novi proizvod, i bilo bi dobro da sajt do tada bude onlajn.

Kada pitam za planirani budžet, to obično ne prelazi 200 EUR.

E sada da razložimo ovakav zahtev i da vidimo kako to izgledaju ta tri klika koja se traže od web dizajnera i developera:

1) „Vrhunski i jedinstven web sajt“

Da bi se sajt dizajnirao, potrebno je izvesno predznanje, koje ne mora nužno da ima veze sa web dizajnom, već sa dizajnom uopšte. Potrebno je poznavanje tipografije, boja, proprocija… da ne nabrajam dalje. Zatim, potrebno je poznavanje web tehnologija i mogućnosti na internetu. Zatim, da bi se zamisao izvela, potrebno je znanje rada u Photoshop programu ili nekom sličnom programu za grafičku obradu. Samo za izučavanje svih ovih tema potrebno je… pa recimo, 3 godine, ako ste izuzetno prijemčivi za znanje i imate vremena za učenje.

2) „Prvi na Google“

E, ovo je potpuno druga nauka, nema ama baš nikakve veze sa dizajnom sajta. Ovde je potrebno poznavanje SEO (optimizacije za pretraživače), znanje o marketingu, poznavanje društvenih mreža, praćenje trendova… i, pre svega, aktivno znanje o trenutnom funkcionisanju algoritama za pretragu, tehnika optimizacije sajta i sl.

„Jeftino?“

Vrhunski a jeftino? Posetite, recimo, prodavnicu automobila, i recite – želim najbrži i najlepši auto, vrhunske izrade, ali da ne košta više od 1000 EUR. Da li mislite da je ovakav zahtev realan? Isto ovo važi i za web sajt. Slobodno preslikajte logiku. Koliko para, toliko i muzike!

„Samostalno uređivanje sajta“

Svaki web developer zna kako je trnovit put od dobrog dizajna u Photoshop-u do razrade istog i oživljavanja kroz dinamički sajt. Potrebno je zadati dizajn iseckati, uskladiti dizajn i funkcionalnost, čak i ako se koristi neko od besplatnih CMS rešenja, nužno je poznavanje programskog jezika (recimo PHP), poznavanje strukture CMS-a, sposobnost da se samostalno piše kod, dodaju nove funkcionalnosti, i tako dalje. Vreme potrebno da se sve ovo nauči? Pa, recimo opet 3 godine, ukoliko govorimo o nekome ko brzo uči i praktično koristi naučeno u stvarnim projektima.

„Nemam spremne tekstove, a slike imaš na Google-u“

Poštovani moji, da li ste čuli da na zapadu postoji zanimanje „Content creator“ – to je osoba koju možete angažovati za pisanje sadržaja. Web developer radi nešto sasvim drugo. A što se tiče „uzimanja“ slika sa Google-a, verujte da vas čak i u zemlji Srbiji može iznenaditi bauk zvani „Copyright“!

„Vreme izrade projekta“

Ozbiljan web sajt, uz najbolju volju i posvećenost isključivo tom jednom poslu, pod uslovom da se koriste postojeće biblioteke koda i radi samo na kastamizaciji na osnovu originalnog dizajna i zahtevima klijenta… Ne može kraće od, recimo, 3 nedelje. A da ne pogrešimo, možemo reći i tri meseca. Pritom, ne govorim o izradi web aplikacija, već o izradi sajta za samostalno ažuriranje korišćenjem postojeće CMS platforme, uz izradu originalnog templejta po svim važećim standardima i dodavanju specifičnih funkcionalnosti nadogradnjom postojećeg softvera. Napominjem da svi mi obično radimo po nekoliko projekata istovremeno, i na taj način kompenzujemo relativno niske cene na domaćem tržištu. Ukoliko zahtevate kratke rokove i posvećenost developera samo vama, onda, morate biti spremni da to i platite.

I zaključak…

Da li mislite da je neko uložio 6, 7 ili 10 godina u sebe, uz stalno učenje i usavršavanje, kako bi zatim pružao usluge izrade jeftinog web sajta? E pa, neće biti. Ako je nešto jednostavno, uradite to sami. Ako nije – prepustite profesionalcima, i platite pošteno.

Slični tekstovi:

Važan sigurnosni update za WordPress sajtove

ancom — Sat, 05 May 2012 11:10:53 +0000

Slični tekstovi:

Smernice za internet početnike – kakav vam web sajt treba?

ancom — Wed, 20 Apr 2011 20:09:12 +0000

Kada donesete odluku da je vašoj firmi potreban web sajt pred vama je mnogo teži deo odlučivanja o tome koje ime domena izabrati, kakav hosting uzeti, kakav tip sajta naručiti itd. Za nekoga ko poznaje internet samo kao krajnji korisnik, sva ova pitanja mogu biti veoma zbunjujuća.
Zato, evo male pomoći.

Izbor imena domena

Ovaj problem možemo podeliti na dva dela – koje ime domena izabrati, i koji TLD koristiti. Recimo – u primeru primer.rs – „primer“ je ime domena a .rs je TLD, odnosno TOP LEVEL DOMAIN i označava da je vaš domen lociran u Srbiji.

Ime domena

Najjednostavnije rešenje je da se odlučite da vaše ime domena bude ime firme. Npr. firma.rs. Međutim, ovo rešenje često nije i najbolje. Razmislite o optimizaciji za pretraživače već na ovom stupnju – dobra mogućnost je da u ime domena za svoj sajt uključite neku ključnu reč koja je veoma važna za vaše poslovanje. Npr. ako se vaša firma bavi prodajom turističkih aranžmana, idealno bi bilo da izaberete ime domena putovanja.rs ili putovanja.com. Nažalost, surova realnost je da su skoro sva dobra imena domena za skoro sve delatnosti čak i u zemlji Srbiji već zauzeta. Zato se odlučite za kompromis. Recimo, ako se vaša agencija zove „Viva“, ime domena bi moglo da bude „viva-putovanja“ – ovako ćete obuhvatiti svoju najvažniju ključnu reč, a ujedno i ime svoje agencije. Ne postoji jedinstvena idealna preporuka za ime domena – morate odrediti svoju ciljnu grupu i način na koji ćete graditi svoj brend i na osnovu toga se odlučiti za ime.
Na mnogim sajtovima internet provajdera postoji alat za proveru dostupnosti domena, tako da obavezno koristite ovu mogućnost kada razmišljate o imenu. Možete koristiti i kombinaciju dve ili više ključnih reči, ali nikako nemojte preterivati u dužini imena domena. Recimo „putovanja-u-zemlji-i-svetu.rs“ je više nego preterano. Optimalno je npr. „svetska-putovanja.rs“
Još jedna preporuka je da koristite isključivo – (srednju crticu) pri razdvajanju reči u imenu domena – nikako nemojte spajati reči, kao npr. „vivaputovanja“ – pre svega je nepregledno, a takođe nemojte koristiti ni _ (donju crticu), zbog mogućnosti da se ovakva crtica previdi kada je link podvučen, što je često podrazumevana opcija u programima za slanje elektronskih poruka, internet pregledačima i sl. Razmak nije dozvoljeno koristiti pri razdvajanju reči.

TDL

TDL ili TOP LEVEL DOMAIN – domen najvišeg nivoa je, prosto rečeno, deo imena domena koji se nalazi iza tačke. To su recimo: .com, .rs, .co.rs i slično. Što se tiče optimizacije za pretraživače (SEO) izbor ove ekstenzije nema mnogo značaja. Podjednako dobro optimizovan i posećen sajt sa .com i .rs imenom pojavljivaće se u rezultatima pretrage na sličnom mestu.
Ukoliko je vaša ciljna grupa i van granica Srbije, odn. planirate sajt na engleskom jeziku ili dvojezičan ili višejezičan sajt, za vas je bolja opcija da izaberete .com domen, jer je ovo internacionalni domen, i ukoliko vas traže u svetu, često podrazumevaju da ste na .com domenu. Takođe, ovaj domen vam omogućava i druge pogodnosti – recimo, u Google alatkama za webmastere, možete da izaberete teritoriju svoje ciljne grupe (npr. Nemačka, Engleska itd.), što kod .rs domena nije dozvoljeno.
Ukoliko ciljate određenu ključnu reč, možete razmotriti i ekstenzije kao što je .NET, ili u nekim slučajevima .TV (zgodno za televizijske kuće) i .ME (Montenegro), što je zgodno u nekim kombinacijama reči, recimo, za sajt za prodaju knjiga „procitaj.me“ ili sajt za upoznavanje „upoznaj.me“.
Ukoliko vaš poslovni plan podrazumeva osvajanje pre svega srpskog ili regionalnog tržišta, onda nije loše da izaberete .rs domen. Isto je i sa .co.rs domenom, s tim što je .rs lakši za pamćenje i kraći, pa je bolje odlučiti se za njega. Loša strana ovih domena je što zavisite od RNIDS politike, kao i od njihovog cenovnika. Ipak, za neke firme i organizacije (ministarstva, političke stranke i sl.) koje su na ovaj ili onaj način povezane sa nacionalnošću, pitanje je imidža da imaju registrovan .rs domen, jer im je važno da naglase da su iz Srbije. Opet, odluka je na vama.

Izbor hostinga za web sajt

Hosting je zakupljeno mesto na serveru na kome će se čuvati vaš sajt. Ukoliko ne znate kakav vam hosting treba, a vaš sajt neće imati nikakve posebne funkcionalnosti (internet prodaju, plaćanje i sl.) – onda će vam sigurno svaki osnovni hosting paket odgovarati. Ipak, proverite mogućnosti servera na kome će biti vaš sajt da biste u budućnosti mogli da omogućite bar neke bazične funkcionalnosti – sigurno je da će vam zatrebati PHP, pre ili kasnije, makar da postavite jednostavnu kontakt formu na sajt koja će omogućavati slanje poruka direktno sa sajta. Većina provajdera nudi podršku za PHP u okviru svih hosting paketa, a neki traže samo da im naglasite da ćete ga koristiti da bi ga uključili. Moj iskren savet je da ne koristite besplatan hosting čak ni u početku – ukoliko se radi o poslovnom sajtu – iako su troškovi besplatnog hostinga naizgled nikakvi, dešavaće vam se da vam sajt bude nedostupan, ili da se otvara nedopustivo sporo, a ovo vas onda može koštati potencijalnih klijenata, što mnogo više vredi nego novac koji ćete potrošiti na neki bazični hosting paket.
Ukoliko planirate kompleksniji sajt, recimo, internet prodavnicu, forum, pa čak i blog, potrebna vam je podrška za baze podataka. Obavezno porazgovarajte sa programerom koji će programski jezik koristiti, koliko opterećenje servera predviđa i slično, i u skladu s tim birajte hosting paket.

Dinamički ili statički web sajt?

Ovo su pojmovi koje verovatno često čujete, pa ću ukratko objasniti u čemu se oni razlikuju. Statički sajt podrazumeva da se sadržaj na vašem sajtu neće često menjati. Ovakvi sajtovi se najčešće pišu u čistom HTML jeziku u kombinaciji sa CSS jezikom za stilizovanje sadržaja.
Dinamički sajtovi, s druge strane, se koriste kada planirate da često unosite nove sadržaje, i želite interaktivne sadržaje, poput komentarisanja, pisanja postova, naručivanja proizvoda itd. Ukoliko imate potrebu da sami unosite nove sadržaje na sajt – recimo da unosite nove proizvode, korigujete cene ili postavljate slike proizvoda, za vas je najbolje rešenje CMS sistem.

Šta je CMS?

Primeri popularnih i besplatnih CMS sistema su WordPress, Joomla, Drupal i td. Ovi sistemi su osmišljeni tako da korisnik sa minimalnim poznavanjem web tehnologija može sam da unosi sadržaj na sajt, a pritom sistem ima mnogo opcija za interaktivnost, tako da veliki broj korisnika može na kontrolisan način da učestvuje u vašem sajtu, ostavljajući komentare, postavljajući pitanja i sl. Oduševljeni ste? Budite oprezni. Ukoliko planirate da koristite neki od besplatnih CMS sitema, obratite pažnju na sigurnost sajta. Iako ćete sami unositi sadržaj, morate imati jedno tehničko lice koje će voditi računa o vašem sajtu – pratiti sigurnosne zakrpe sistema koje veoma često izlaze, ažurirati verziju sitema, bekapovati vašu bazu podataka itd. Besplatni CMS sistemi su najranjiviji za zlonamerne hakere, jer je njhov kod javno dostupan i relativno je lako „upasti“ u njih. Ukoliko želite da uložite u svoj sajt, najbolje je da angažujete programera koji će vam napraviti prilagođeno (custom) CMS rešenje, koje će odgovarati isključivo vašim potrebama i čiji kod nije opšte poznat, i samim tim, bolje zaštićen.

Koju tehnologiju koristiti pri izradi web sajta?

Ako ste zbunjeni pojmovima kao što je HTML, PHP, Flash i slično, evo nekih osnovnih smernica, mada je najbolje da vaš web dizajner ili programer odluči koju tehnologiju treba koristiti.
HTML je markup jezik koji se koristi za prezentovanje onih podataka koje vidite (frontend) – pomoću njega se predstavljaju sve statičke informacije na sajtu. PHP, ASP i drugi programski jezici služe za dodatne funkcionalnosti na sajtu, počev od prosleđivanja podataka preko web formulara, do komplikovanih radnji poput kupovine na internetu.
Što se tiče Adobe Flash tehnologije, sigurno ste čuli da se pomoću nje prave sajtovi koji su celi u animacijama i mogu da izgledaju zaista fascinantno. Ipak, oprezno – Google i ostali pretraživači na žalost još uvek nemaju mogućnost da indeksiraju sadržaje koji su kompletno u Flash tehnologiji, tako da će vaš sajt teško ostvariti poziciju u Google pretrazi ukoliko je urađen isključivo u ovoj tehnologiji. Ukoliko želite animacije, odlučite se za kombinaciju HTML i Flash tehnologije. Takođe se za animacije može koristiti i JQuery biblioteka, čije korišćenje može omogućiti podjednako efektno animiranu stranicu.

Zaključak

Nadam se da sam vam bar malo pomogla da se upustite u avanturu pravljenja web sajta. Ukoliko imate još neka pitanja, slobodno pitajte u komentarima, rado ću odgovoriti. Srećno!